Koalicijom za mir čuvamo region – LDP Vračar

Koalicijom za mir čuvamo region

Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno-demokratske partije, glovorio je juče na Liberalnom forumu u Skoplju, koji su organizovali ALDE partija i Mreža liberala Jugoistočne Evrope (LIBSEEN) povodom deset godina regionalne saradnje i liberalne mreže u Jugoistočnoj Evropi.
Pored predsednika LDP-a, na panelu su govorili i Vesna Pusić, bivša ministarka spoljnih poslova Hrvatske i saborska zastupnica GLAS-a, Roman Jakič, bivši ministar odbrane Slovenije i nekadašnji poslanik u Evropskom partlamentu, i Erik Vecels, potpredsednik holandskog VVD-a (Narodna stranka za slobodu i demokratiju).

Vecels, Jovanović, Pusićeva i Jakič na panelu u Skoplju
Gospodine Jovanoviću, kako ocenjujete status liberalnih ideja u regionu, da li su prepoznate i da li su liberalne partije na odgovarajućem nivou razvoja?
Želeo bih da podelim sa vama neka pitanja i ideje. Za mene je važno pitanje: Šta je naša obaveza? Deset godina je dovoljno vremena da otvorimo dijalog o tome. Za mene, naša dužnost je bila da budemo ledolomci i zbog toga imamo pravo da jedni drugima kažemo da smo bili uspešni ako govorimo o pomirenju u regionu, saradnji sa Haškim tribunalom, „Paradi ponosa“. Pre tri dana sam bio na beogradskoj „Paradi ponosa“. To je bio prvi „Prajd“ sa više učesnika, odnosno pripadnika LGBT zajednice nego policajaca. To je bio vrlo značajan dan za nas ako se okrenemo i pogledamo unazad i setimo se „Prajda“ pre deset godina.
Ali ako govorimo o životu, o našim društvima i novim obavezama – trebalo bi da budemo zabrinuti. Želeo bih da budem potpuno otvoren sa vama – trebalo bi da računamo i da se oslonimo pre svega jedni na druge, nego na sve ostale.
Pre nekoliko meseci, [predsednik Ruske Federacije Vladimir] Putin je rekao predsedniku jedne od bivših jugoslovenskih republika: „U redu, u ‘prvom poluvremenu’ sam izgubio Makedoniju, izgubio sam Crnu Goru, ali zaboravite na Srbiju“. Slična situacija se dogodila kada smo imali sesiju u Strazburu [Francuska] i konferenciju o Zapadnom Balkanu u Sofiji [Bugarska]. U isto vreme, imali smo priliku da čujemo ideju o Srbiji u Evropskoj uniji (EU) 2025. godine. Kako? Treba samo da se saglasimo sa kosovskom nezavisnošću i naša evropska budućnost biće izvesna? Nakon toga, imao sam sastanak sa komesarom [za proširenje EU Johanesom] Hanom i pokušao sam da mu objasnim da sam slušao sličnu priču u Solunu 2003. godine i da ne verujem u ideju da bilo koja zemlja Zapadnog Balkana ima pravo da razmišlja o članstvu u Evropskoj uniji bez svih ostalih.
Zato su za mene veoma važni referendum u Makedoniji, izbori u Bosni i Hercegovini i dijalog između Beograda i Prištine, ne samo zato što sam iz Srbije, već zato što je široko i opasno minsko polje ispred nas. Kako je moguće verovati u dogovor između Kosova i Srbije u trenutku kada Nemačka hapsi [bivšeg predsednika Vlade Katalonije Karlesa] Pućdemona i nakon arbitraže između Hrvatske i Slovenije, koje ne mogu da se dogovore oko granice na otvorenom moru u Piranskom zalivu, u trenutku kada Bundesver objavljuje pet različitih scenarija o raspadu Evropske unije u narednih deset godina?
Poštovani liberali, siguran sam da naša budućnost, budućnost naših društava u Evropi, zavisi od nas, više nego ikada u prošlosti. U kriznim vremenima prve žrtve su uvek liberalne vrednosti. Kada je sve u redu, i liberalne vrednosti su u redu.
Šta je izvor pritiska na nas? Za mene je to važno pitanje. Poslednji put kada sam bio na ovakvom sastanku u Dablinu [Irska] pre šest godina, to je bilo na početku izborne kampanje. Sada smo pred novom izbornom kampanjom. Gledam u sledeću godinu i pitam se šta će biti sa Evropskom unijom? Da li ćemo uspeti da objasnimo evropskim komesarima da je jedini put za novi Balkan drugačiji put od onog u prošlosti? Ne verujem da je moguće da razvijemo svoju poziciju ukoliko je naša dužnost da pratimo procedure koje su utvrđene pre trideset godina za postkomunistička srednjoevropska društva.
Predsednik [Srbije Aleksandar] Vučić pre nekoliko dana je izneo jednu ideju – dijalog i sporazum sa Kosovom bi trebalo da prate snažne garancije za našu evropsku budućnost. Mislim da je to važno, kao što su bile važne garancije da će se Makedonija suočiti sa evropskom budućnošću posle sporazuma sa Grčkom. Šta se desilo? Zašto je Makedonija izgubila vreme? Možda jer Evropska unija ima problem sa migrantima i izbeglicama? Da, to jeste problem, ali mi smo migrantska i izbeglička društva, i moramo da imamo nekog ozbiljnog ko će imati jasan osećaj za posledice svakog povučenog poteza.
Pred deset ili petnaest godina, kada smo bili pod nekom vrstom zabrane, jer je nekoliko ratnih zločinaca bilo na slobodi, imao sam težak sastanak sa [bivšom glavnom tužiteljkom Haškog tribunala] Karlom del Ponte i nakon toga sa Olijem Renom [bivšim komesarom za proširenje EU]. Pokušao sam da im objasnim da ćemo mi biti žrtve te zabrane, a ne [Ratko] Mladić i [Radovan] Karadžić. Nakon toga smo izgubili Zorana Đinđića u akciji „Stop Hagu“. Izgubili smo nekoliko godina i na kraju smo isporučili sve osumnjičene za ratne zločine.
Danas je moje društvo luđe nego što je bilo početkom devedesetih. Ista situacija je i u Bosni i Hercegovini (BiH). Pogledajte šta se desilo tamo – jasan dogovor srpskih i hrvatskih nacionalista sa idejom sa da se blokira Bosna i Hercegovina. Šta se dešava sa Visokim predstavnikom u BiH? Ništa. Šta se dešava sa Većem koje bi trebalo da vodi brigu o BiH? Ništa. Ko je u žarištu borbe? Liberali. Pokušavamo da zaštitimo sigurnu budućnost BiH. Ovo je velika obaveza i uloga i mi smo sami u tome u ovom trenutku.
Zbog toga bih voleo da ohrabrim liberale, jer su ova vremena posebno teška za nas – mi nismo lažovi, jezik kojim se obraćamo je jasan, uvek štitimo svaku manjinu, stojimo ispred njih kada treba da ih zaštitimo. To nije laka pozicija. Mislim da sada treba da se okrenemo i pogledamo u prošlost i pogledamo jedni u druge. Bili smo i danas treba da budemo ledolomci.

Jovanović: Liberali su uvek bili ledolomci
Da li je borba za liberalne vrednosti u isto vreme borba za integracione procese i transformaciju društva i pomirenje u regionu?
Iz mog iskustva, jedna od najvećih grešaka je ideja, odnosno mišljenje da ćemo kroz proces evropskih integracija promeniti naša društva i da EU treba da nas čeka. Danas mi nismo odgovorna strana za „nered“ u EU. Zbog toga bih želeo da nađem razumevanje za ideju da bi trebalo tokom sledeće godine u istom trenutku da promenimo naša društva.
Naravno da svako društvo ima dužnosti i obaveze i meni je jasno i znam šta je moja dužnost u Srbiji: pomirenje, borba za slobodno tržište, borba za ljudska prava i građanske slobode, modernizacija, borba za mir u BiH, Makedoniji, na Kosovu. To je jasna agenda. Kako je moguće biti uspešan u svim ovim dužnostima ako ne postoji ozbiljno partnerstvo?
Šta će da se desi – a ja verujem u to – nakon što Beograd i Priština postignu dogovor? Šta će da se desiti sutradan u Prištini i Beogradu? Kakva je budućnost posle tog dana? Dvadeset pet ili trideset godina traje proces evropskih integracija kroz poglavlja. Pre tri meseca, Srbija je otvorila poglavlje o ribarstvu. Znam da je to važno, ali, kao i vi, suočeni sa istinom, osećamo da nešto nije dobro iznutra. Mislim da nemamo pravo da izbegavamo istinu da bi trebalo da promenimo put regiona ka Evropskoj uniji. Ne govorim o lakšem, nego o drugačijem putu – druga brzina, treća, osma, ne znam, ali bi trebalo da bude drugačiji.
Zaboravite na Srbiju u Evropskoj uniji ako je Bosna i Hercegovina tamo gde je danas. Zaboravite na Srbiju u Evropskoj uniji ukoliko ne postignemo sporazum sa Kosovom sa izvesnom budućnošću, jer, i sa i bez sporazuma, naša društva ne mogu da razumeju šta se dogodilo, posebno srpsko društvo – mi smo žrtve NATO kampanje, samo naša država mora da se složi sa tako neverovatnim zahtevom da prizna kosovsku nezavisnost. Znam da jednom neko mora da bude prvi, ali navedite mi jednu državu na svetu koja se suočila sa takvim zahtevom? Društvo smo koje mora da nosi teret genocida u Srebrenici. Ako imamo Srbiju pod tako velikim pritiskom, gde je prostor za mišljenje i uverenje da će jedan sporazum popraviti sve?
Evropska unija mora da otvori perspektivu za Makedoniju, Kosovo, BiH (pogotovo BiH) i Srbiju posle 30. septembra [referendum u Makedoniji]. Sa dogovorom Makedonije i Grčke i makedonskim članstvom u NATO, sa sporazumom Kosova i Srbije, potrebno je da nam Evropska unija otvori novu budućnost ili ćemo izgubiti sve. I to je istina.
Pre dve nedelje sam bio u Sarajevu, na početku kampanje. Iste ideje kao pre dvadeset godina, borba za osnovna prava. Zašto bi neko morao da se izjašnjava kao Srbin, Hrvat ili Bošnjak da bi imao pravo da bude biran za člana Predsedništva? Strazbur je stavio uslove na sto, gde su i ostali. Osam godina Mostar je bez izbora. Zašto? Zato što su obe strane izbegavale te uslove. Šta smo uradili na kraju? Ništa. To je samo primirje između dva rata.
Osim generacije naše dece, nemamo nijednu generaciju koja može da kaže da je rođena u miru i da živi život u miru. Naš „sveti gral“ je da sačuvamo generaciju naše dece i pravo generacija koje dolaze da budu rođene u miru, žive život u miru, osnivaju porodicu u miru, da rade u miru. To je naša dužnost.
Mi, kao liberalne partije, nemamo problem jedni sa drugima. Imamo problem sa većinom u našim društvima i velikim nerazumevanjem, ne sa liberalima u Evropskoj uniji – potrebni su nam normalni partneri u EU. Svako od nas ovde [Vesna Pusić, Roman Jakič i Erik Vecels] ima mnogo iskustva. Toliko puta sam tražio punu podršku za Makedoniju. Deset godina živimo u tviter-životu, u 140 karaktera. Propustili smo deset godina najdinamičnijeg razvoja sveta i kada smo se probudili, suočili smo se sa Vol Stritom i braćom Leman, sa krizom u celom svetu, populizmom, demagogijom. Pogledajte današnju Evropu – bez ideje šta je sledeći korak. Pogledajte Ameriku – neverovatna zemlja – šalje ljude na Mars za četiri godine, a sprovodi izbore po pravilima iz 18. veka.

Jovanović: EU da otvori perspektivu za Makedoniju, Kosovo, BiH i Srbiju
Za kraj, možete li da nam kažete nešto o saradnji u regionu?
Sve proizilazi iz naših dužnosti. Mislim da nismo u stanju da rešimo bilo koji lokalni problem bez regionalnog pristupa i podrške. Ako govorimo o Makedoniji, moramo da objasnimo društvu zašto je važan referendum u Makedoniji i dogovor sa Grčkom. Zamislite da nema dogovora između Makedonije i Grčke u ovakvim okolnostima na Zapadnom Balkanu – sa teškom situacijom između Srbije i Kosova i Bosnom i Hercegovinom kakva je danas. Zbog toga je vrlo važno članstvo Crne Gore u NATO, poziv za članstvo Makedoniji, novi odnos Sofije i Skoplja, Skoplja i Atine, kao i činjenica da ruska tajna služba u Beogradu ima veći parking od naše i da „Sputnjik“ ima veći budžet od svih liberalnih medija u Evropi.
Nemamo vremena za gubljenje. Koalicija za mir je jedna od mojih ideja. Voleo bih da vidim liberale u njoj, ali ne samo liberale – siguran sam da možemo da nađemo partnere i na drugim stranama sa idejom sa sačuvamo region, da otvoreno govorimo o svim problemima i da pronađemo zajednički odgovor na te probleme. Srećan sam jer to mogu da vidim sada ovde u Makedoniji – liberali, socijaldemokrate, kao i neke konzervativne partije podržavaju referendum. Voleo bih to da vidim i u slučaju dijaloga Beograda i Prištine. Pogotovo bih voleo da vidim ceo region u zajedničkom naporu i borbi ne za brže i lakše članstvo u EU, nego za realan proces evropskih integracija. Siguran sam da je to dovoljno za narednih deset godina.

Ostavite odgovor