Interesuje me partnerstvo sa EU; najozbiljniji problemi Srbije koji generišu nacionalizam su Kosovo i BiH – LDP Vračar

Interesuje me partnerstvo sa EU; najozbiljniji problemi Srbije koji generišu nacionalizam su Kosovo i BiH

Čedomir Jovanović, predsednik LDP-a, bio je gost u emisiji “Kažiprst” TV B92

U koliko kolona se ide kod Mekalistera iz redova opozicije i o čemu ćete razgovarati?

Mislim da ste vi svesni koliko je to, ako ne besmisleno onda, zaista, nepotrebno i suvišno pitanje. Ovo nije prvi razgovor sa izvestiocem Evropskog parlamenta – rekao bih da je rutinski – i da je sva prašina koja se podigla oko našeg susreta sa gospodinom Mekalisterom, zapravo, izraz velike nezrelosti i nemoći makar opozicionog dela političke scene u zemlji.

Šta tim hoćete da kažete, nisam sigurna?

Hoću da kažem da se u nedostatku politike, zapravo, povlače potezi koji nemaju nikakve veze sa onim šta bismo mi morali da radimo, koji u drugi plan guraju činjenicu da nama puca kičma pod problemima koji su previše dugo otvoreni a mi očigledno nemamo snagu da trpimo pritisak koji prati jednu takvu činjenicu.

I koliko sam ja razumela deo opozicije, oni koriste sada priliku da upravo to o čemu vi govorite prenesu i evropskom izvestiocou koliko danas popodne?

Ne mogu da govorim u ime drugi ljudi.

A vi ćete tamo reći šta?

Pa ono što sam oduvek radio. Interesuje me partnerstvo sa Evropskom unijom, toliko toga se promenilo da mislim da moramo biti otvoreni jedni prema drugima i reći da sigurno postoji efikasniji način naše međusobne saradnje od onog koji je definisan početkom devedesetih godina kada je započet taj proces tranzicije u zemljama Istočne Evrope i stvaranje Evropske unije ka kojoj mi danas pokušavamo da se krećemo.

Uslove za tu efikasnost delom bismo trebali ustvarii mi da ispunimo? To je onaj jedan spisak –  vladavina prava kao posao koji nije završen, to je priča o slobodi medija koju ni sam Dejvid Mekalister ne ignoriše?

To je priča o svim problemima zemlje u kojoj mi živimo a koji su rezultat nemoći i nespremnosti i, između ostalog, odsustvo bilo kakve želje da se oni rešavaju. Ali svakako su, po mom mišljenju, dva najozbiljnija problema oni koji generišu tu negativnu energiju u našem društvu – nacionalizam koji nas je gotovo uništio – to su problem Kosova i problem Bosne i Hercegovine i dok se na njih ne daju trajni i održivi odgovori mi ne možemo govoriti o vladavini prava u Srbiji, o slobodi medija, o demokratizaciji, o svemu onome što nam je potrebno da bismo opstali kao društvo, osim ukoliko ne mislimo da sve te vrednosti tražimo na onaj način na koji traže generacije koje danas svoju budućnost ne vezuju za svoju zemlju već za neke druge prostore.

Gospodin Mekalister je pre dolazak u Beograd dao intervju za „Dojče vele“.Dakle, između ostalog, kada je govorio o problemu slobode medija i u Srbiji, sam je naglasio da potpuno nezavisni mediji moraju da budu deo jedne evropske demokratije i kako je rekao u njegovoj domovini, dakle u Nemačkoj, se mediji nazivaju četvrtom granom vlasti. Kada je ta tema u pitanju, verujete li da će na to biti dosta vremena uloženo ili samo kroz ovo što je on rekao u nekom intervjuu svom pomoću medija?

Mislim da je to, pre svega, tema o kojoj mi moramo ovde u Srbiji da razgovaramo .

Ko sa kim?

Pa jedni sa drugima.

Pa ko su jedni, a ko su drugi?

Sa Vučićem, pošto je on danas personifikacija vlasti u ovoj zemlji, kao što smo prethodno to pokušali da uradimo sa Tadićem, sa Koštunicom, sa svima onima koji su zemlju vodili. I sa drugima, jer sloboda medija nema jedno lice.

Ono što je takođe pratilo ovaj sastanak sa Mekalisterom, to je ta podela koja se tu napravila – dakle na patriote i izdajnike u zavisnosti od toga ko će sa Mekalisterom da razgovara. To je stara tema, ali mene zanima koliko će to ostaviti utisak neozbiljnosti nakon ovog?

To je opšte mesto naše politike, koliko vidim jedino što se tu ne menja je taj orden izdajnika koji je na meni – okej, mogu da ga nosim. Smejem se zato što je to glupo i što nikad nije bila besmislenija ta ideja da se opozicioni status gradi na kleveti onih koji su pored vas. Pa ja sam Jelka Kacina 2006. godine uzeo za ruku i odveo ga u kancelariju Tomislava Nikolića koji je tada vodio Srpsku radikalnu stranku, bio je u košulji a preko košulje ona majica sa Šešeljevim likom. Kacin je razumeo zašto treba da razgovara sa predsednikom, u tom trenutku, najjače parlamentarne grupe. Sastajali smo se – kada je Putin dolazio, svi smo sedeli zajedno i ni malo mi nije smetalo što tu sedi neko ko je moj politički neistomišljenik. Mislim da na te sastanke treba otići i vodeći računa, između ostalog, i o činjenici da ako želimo da razvijemo demokratiju u zemlji, onda moramo biti sposobni da razumemo i drugačije mišljenje. A to što će sada meni u svojoj nemoći detinjasto da etiketu izdajnika zalepi Boško Obradović zato što ne može da preboli onih 2% na izborima, je l’ vi stvarno mislite da nekoga u Evropi to interesuje? I da je to odgovor na probleme ljudi koji pokušavaju da prežive od prvog do prvog u Srbiji?

Zanima me – ako s polazi sa pozicije da je Mekalister u dobrim odnosima sa predsednikom Srbije i politikom koju predstavlja njegova stranka – da se onda svi po onoj matematičkoj formuli, „prijatelj mog neprijatelja je moj neprijatelj“, svrstavaju odbacujući mogućnost bilo kakvog dogovora danas?

Da vam kažem, do tih zaključaka vas dovode oni koji preskaču šine da ih ne bi udarila struja. Na čemu se zasniva realno takva pretpostavka? Zašto bi Mekalister morao da bude u neprijateljskim odnosima sa bilo kim u Srbiji? On radi svoj posao. Izvinite, on je predsednik Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta u kome su odnosi na drugi način, ali jednako komplikovani kao i u našoj politici. Nezamislivo je da neko ko se nalazi na funkciji Izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju ili predsednika Spoljnopolitičkog odbora svoje lične odnose pretpostavi vrednostima na kojima je izgrađena ta institucija, između ostalog, i njegova uloga. To je užasno neznanje i nerazumevanje načina na koji se danas u svetu vodi politika.

A da li je zamislivo da neko ko je toliko dobro informisan poput gospodina Mekalistera treba da čuje šta su problemi o Srbiji, pa da o tome i dalje razgovara, ili o tome neće moći da razgovara i sa premijerkom i sa predsednikom Srbije?

Ne vidim uopšte sebe u toj ulozi, ne znam šta će reći drugi, ali mislim da bi zaista bilo gubljenje vremena govoriti Mekalisteru bilo šta što bi na neki način navelo nekog na zaključak da je on neupućen i da ne zna šta se ovde u zemlji dešava. Ali, ponavljam, postoje prioriteti u politici i potezi koji se povlače i zna se šta je ono što je prioritet u politici Srbije u ovom trenutku. To što se nekome ne dopada činjenica da je Vučić taj koji je stavio „kosovsku kartu“ na sto a smatramo ga akterom politike koja je u velikoj meri, što je i tačno, odgovorna za debakl naše zemlje na tom planu, pa to može nas da frustira, ali je on kao predsednik države dužan da tako nešto uradi i ja bih smatrao da pravi veliku grešku ukoliko bi bežao od te svoje obaveze. A, taj dijalog – stojimo tamo gde smo stali pre petnaest godina kada smo zemlji rekli istinu i pokazali joj put kojim društvo treba da se vodi. Nećemo valjda danas, kada on kaže: „Hajde da razgovaramo“, reći: „Prošlo je petnaest godina, ne pada mi na pamet sa tobom da razgovaram“, ili „Ne želim sa tobom da delim ogovornost pošto ste vi dole zakuvali na Kosovu, vi to rešavajte, a ako ne rešite neka nestanu i moja deca zbog toga što vi to niste rešili a ja ću biti zadovoljan činjenicom, eto da sam vam na kraju video leđa“.

Ostavite odgovor