Kako mislimo da promenimo ovo društvo ako ne razgovaramo? – LDP Vračar

Kako mislimo da promenimo ovo društvo ako ne razgovaramo?

Čedomir Jovanović: “Janković je čovek koji je prespavao devedesete, 5. oktobar i sve političke borbe koje su vođene u ovoj zemlji. Njegov postupak je podmukao, očekivan i neiskren. Vučić treba da veže negde ili zatvori Dačića, jer ono što je uradio juče na sednici Saveta bezbednosti može da se dopada samo palanačkim đilkošima ovde po Srbiji. Ta klovn-politika nikoga ne impresionira. LDP na beogradske izbore izlazi sa svojom politikom, sa jasnim programom, sa idejom da promenimo odnose u gradu, da se na drugačiji način obraćamo ljudima. Dijalog o Kosovu je potreban ovoj zemlji, jer je kosovski problem posebno težak zbog dubokih podela koje izaziva unutar srpskog društva. Nema ništa od demokratske Srbije dok se ne reši pitanje Kosova i BiH, i zbog toga je uskraćivanje našeg prava da razgovaramo jedni sa drugima u ime navodne borbe za demokratsku Srbiju glupost.”

Prekid saradnje između Demokratske stranke i Saše Jankovića, vaš komentar?

Ne bih se mešao u odnose Šutanovca i Jankovića, zato što tu ima jako malo politike. Meni je nešto drugo tu veoma važno i o tome sam govorio i ranije, i mislim da je stranka zbog toga platila veliku cenu, ali smatram da je tako nešto bilo nužno jer bi sve drugo bilo neodgovorno. Ne dopada mi se i nemam nikakvo razumevanje za tu Jankovićevu ideju da je svako ko pokuša da razgovara sa Vučićem izdajnik i da se sa Vučićem i onima koji sa njim vode ovu zemlju može razgovarati samo o jednoj temi – a to je kako će mirno predati vlast. Janković je čovek koji je prespavao devedesete, 5. oktobar i sve političke borbe koje su vođene u ovoj zemlji a u kojima nije bilo prostora ni za kakav razgovor, to je činjenica i ja ga ne smatram manje vrednim zbog toga ali mislim da je jako loše, da je za opoziciju pogubno insistiranje na takvom odnosu prema zemlji zbog kog se navodno razilaze sada Janković i Šutanovac. A kako mi mislimo da promenimo ovo društvo ako ne razgovaramo? Želeli smo sa Miloševićem da razgovaramo, on nije sa nama. Vučićeva ideja da se pokrene dijalog o Kosovu je nešto na šta mi ne smemo ostati nemi. To je potrebno ovoj zemlji, jer je kosovski problem posebno težak, ne zbog tog sad već istorijskog sukoba Srba i Albanaca, već i zbog dubokih podela koje izaziva unutar srpskog društva s obzirom na različite poglede na Kosovo i način njegovog rešavanja. Dobro, u redu, davno su me žigosali kao izdajnika, vidim da se i danas ovi Dačićevi klovnovi zabavljaju na takav način tražeći po Kosovu od Haradinaja do Tačića moje mehure, ali smo mi dužni makar ovoj deci oko nas jednu normalnu zemlju sposobnu da racionalizuje svoje postupke, na jasan način kaže šta je ono što želi da uradi i onda to i ostvari. Drugo je pitanje, pitanje odgovornosti prema onome što je danas srpska opozicija. Ako me lično pitate, sve što ću reći o postpuku Saše Jankovića – za mene je to podmuklo i očekivano, i neiskreno kao i mnogo toga što je do sada uradio. On nije želeo saradnju sa Demokratskom strankom zbog toga što ne može da šefuje demokratama i iz istog razloga nije bila moguća saradnja ni njega i mene. Pri čemu ja nemam problem sa tim da mi neko kaže šta treba da radim, imam problem kada mi to govori neko ko je nesposoban i ko ne zna ništa o poslu u koji je ušao na onaj način na koji je to uradio Saša Janković. LDP ima svoj put, mi smo stranku napravili zbog toga što nismo mogli politički da usaglasimo svoje stavove sa Demokratskom strankom 2004. godine. Sa svim frakcijama koje su proistekle iz Demokratske stranke manje ili više zbog ličnih razlika taj problem i danas postoji. Pokušao sam da sarađujem sa Borisom – ne znam kome je bilo teže, njemu ili meni. Tu sam subjektivan pa uvek kažem da je teže bilo meni zbog toga što nisam mogao da radim ono što sam želeo i što sam mislio da je potrebno a mislim da je njemu bilo teško zbog toga što nije mogao da prati ono što sam sa tim hendikepom radio. Dakle, ako ne želimo da razgovaramo jedni sa drugima, o kakvoj mi to Srbiji govorimo? Ta vrsta inferiornosti u delu opozicije je za mene neprihvatljiva, i ko to govori? To kaže Tadić, koji je napravio partiju Nikoliću i Vučiću. To kaže Jeremić koji se sa Vučićem razišao onog trenutka kada mu Vučić nije dao podršku na predsedničkim izborima.

Nije imao problem da sarađuje sa Vučićem kao predsednikom Vlade, nije imao problem da mu Vučićeva vlada isplaćuje budžet koji je on formirao tokom predsedavanja Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija. To kaže Saša Janković koji je sa Nikolićem sa Vučićem od devedesetih i zajedničkih vlada pa sve do 2014. sarađivao i u tome nije video nikakav problem. Još jedanput ističem našu spremnost da razgovaramo i garantujem ljudima da nećemo promeniti ni za promil svoj stav o Kosovu, jer on nije izraz našeg hira, već pre svega izraz naše odgovornosti i spremnosti da za ovu zemlju uradimo sve ono što se mora uraditi da bi ona opstala. Zato sam i rekao da Vučić treba da „stavi flaster na usta Dačiću“, a mislim da sam tu pogrešio jer sam stavio tačku – treba da ga veže negde ili zatvori. Jer ono što je uradio juče na sednici Saveta bezbednosti može da se dopada samo palanačkim đilkošima ovde po Srbiji. Tako nešto je bilo besmisleno i kad se Hruščov izuvao i lupao cipelom po govornici, a ta klovn-politika nikoga ne impresionira, a svakoga ko odlučuje o našoj sudbini uverava da smo mi zaista zemlja koja jedno govori, drugo radi a uvek jednako pokvareno misli. Ne možete 2017. godime u svet nespremni da preuzmete svoj deo odgovornosti. Ideja o podeli Kosova je iz političkog arsenala devedesetih koji smo mi jedva preživeli. Ako se deli Kosovo, onda se za Kosovo deli Bosna i Hercegovina i o tome Dodik sa Dačićem dobošari godinama. Deli se jug Srbije, deli se Makedonija, to je ideja koja pokreće i politiku podele Sandžaka, Vojvodine, i čak da sve to završi neuspehom – to će pojesti ceo naš život. Moramo biti sposobni da kažemo da će budućnost i Srba i Albanaca, i svakoga ko živi na ovom prostoru zavisiti od sposobnosti da zajedno živimo, a ne da se podelimo i razgraničimo pa onda da ta granica postavlja linije nekog novog fronta. I nemam ništa protiv da Dačić sa tom idejom dođe na taj razgovor, ali to politikanstvo i ambicija da kroz funkciju ministra inostranih poslova zidaš svoj rejting tako što ćeš zakopavati čitavu zemlju i svoj narod je nešto o čemu nikada nismo ćutali i ne pada mi na pamet da sada ćutim – za mene je to politika. Razumeo bih da je Saša Janković rekao: „Ne slažem se sa Šutanovcem oko njegovog načina rešavanja kosovskog problema, i pošto se nekad ne slažemo oko tog krupnog pitanja onda je normalno da smo se razišli“, kao što mi ne možemo da sarađujemo. To sam rekao još u februaru mesecu kada sam navodio razloge zbog kojih ne mogu da podržim Sašu Jankovića u kampanji onako kako bih podržao nekog drugog kandidata. Nisam iznenađen time što se desilo, Demokratska stranka ima svoje organe, neka formuliše svoju politiku. Video sam njihov kilavi odgovor, kilav ne zbog toga što je izostala neka svađa ili prst u oku Saši Jankoviću, to nikome ne treba, ali tu nema nikakve politike. I sem onog što radimo mi ja ne vidim nikakvu politiku u drugim opozicionim strankama i zbog toga je Vučić tako dominantan.

Rekli ste malopre „zbog navodnog“ razlaza između DS-a i Saše Jankovića. Navodni?

Kakva je tu bila diskusija? Šutanovac je podržao Sašu Jankovića jer se tako ogradio od Jeremićeve kandidature i ambicije da mu preuzme stranku. Saša Janković je pristao na to iako je znao da će posle izbora morati da se sa demokratama razilazi jer je i tad bilo svima jasno da će praviti stranku. Zato je to „navodna“ saradnja, tu nije bilo nikakve bliskosti. Time nisam iznenađen i zadržaću za sebe ono što znam, ali nemojte od mene da očekujete da ćutim pred takvim političkim gromadama – Saše Jankovića, Srbijanke Turajlić i Aide Ćorović. To može u Diznilendu ali u Srbiji jako teško. Žao mi je onog finog sveta koji ga verovatno sad osuđuje jer još uvek svoje nade za neku promenu vezuje za to što radi Janković – od toga nema ništa. Ovo nije poslednje što je Janković uradio, biće tu još poteza iz arsenala Koštunice. Zato sam i rekao da je on apdejtovani Koštunica, s tim što se Koštunica nikad nije smejao, osim kada stane na ekser, a on ima osmeh čoveka koji vam je upravo pojeo kanarinca. Pošto je leto pa ajde još malo da se šalimo.

Šta ćete vi za beogradske izbore?

LDP na beogradske izbore izlazi kao što smo rekli, onako kako izlazi uvek – sa svojom politikom, sa jasnim programom, sa idejom da promenimo odnose u gradu, da se na drugačiji način obraćamo ljudima, da im umesto „house majsotra“ i preduzimača ponudimo ljude sa osećajem za život u 2017. i 2018. godini u ovom vremenu koje nam je svima suzilo i horizont i dovelo nas u poziciju da zapravo hvatamo svoju senku i živimo bez glave. Odrastao sam u drugačijem Beogradu. Siguran sam da će uvek biti nekog problema sa rupom na putu, nekom cevi koja je pukla, autobusom koji možda kasni, ali mora postojati još nešto u Beogradu pored toga – jedna vrsta razumevanja, drugačijeg odnosa prema ljudima. Previše je otvora u toj gradskoj Skupštini i za to su odgovorni i jedni i drugi. LDP se bavio Beogradom od 2008. do 2012. godine. Sve što smo tada radili, radili smo pošteno i tu su napravljeni najveći iskoraci. Nikada više ljudi koji su bili lišeni stranačkih hipoteka nije bilo u gradskoj administraciji i niko od njih posle četiri godina mandata nije bio kandidat na izborima 2012. godine. Pustili smo ljude da se vrate svojim poslovima s obzirom da tada nismo dobili adekvatnu podršku. U redu, izlazimo sada i ja te izbore ne doživljavam kao rat sa Vučićem, niti sa Sašom Jankovićem i njegovom listo, demokratama i svima onima koji će se pojaviti. To vidim kao konkurenciju koju želimo da pobedimo, tako ćemo se i ponašati. Bez ikakvog kompleksa, osećaja manje vrednosti ili neke želje da se uguramo na neku listu. Kad sam ja to bio sa njima? Pa nisam nikada, ne mislim ni da sada tako nešto treba da radim. Ponavljam vam, nemam nikakvo razumevanje za argumentaciju po kojoj je svaki naš međusobni razgovor izdaja. To je toliko primitivno i toliko neodgovorno prema ovoj zemlji i toliko luzerski i na kraju to je pokvareno. Jer to dolazi od onih koji su Vučića i Nikolića pravili, sa njima se dogovarali, od njih imali puno koristi i na kraju se sa njima razišli ili kad su ih oni pobedili na izborima ili kad su im uskratili podršku za mandate koji su oni želeli. Saša Janković za još jedan mandat Zaštitnika građana a Vuk Jeremić u predsedničkoj kampanji. Tako da o tome moramo još razgovarati i to treba osuditi. A te razgovore, ako ih bude, čekamo na onom mestu od onog dana kada smo napravili stranku, mi se sa tog mesta nismo pomerali. Znamo šta želimo sa ovom zemljom, znamo kakav je Ustav potreban. Želim što pre da skinem taj Koštuničin teret sa ove zemlje i da taj Ustav promenim tako što ćemo se dogovoriti – i kako ćemo birati predsednika, i kakva će Srbija biti država, da li će biti građanska ili nacionalna. Želimo da se dogovorimo kako ćemo obezbediti nezavisnost pravosuđa, dodatno afirmisati ljudska i građanska prava, garantovati svaki oblik slobode. Napraviti Ustav koji će imati širinu neophodnu da u toj Srbiji pred nama mogu da žive naša deca. A to da će Vučić da dođe i zamoli nekoga da mu da vlast – taj film nećemo nikad gledati – Vučića ćete morati da pobedite na izborima.

Najavljuje se izmena zakona o političkim strankama da bi se sprečila zloupotreba prilikom registrovanja manjinskih stranaka. Šta mislite o tome, da li ima previše stranaka u ovom trenutku i da li je to neophodna mera?

Znate šta, to je kao kada bi vas novinare pitali da li ima previše televizija? Okej, nemam ništa protiv, svako ko želi neka se bavi politikom, mislim da iz svega toga može proizaći neka politika. Kao što mi ni ne smeta to što će se neko kandidovati na izborima. Neka se kandiduje svako, i Đilas, i Šapić i to mi je potpuno okej. Ali ono što se dešavalo sa tim pravom koje je formulisano za manjine je skandal i ja ne znam kako to da vam opišem. Kažite mi kako biste se vi osećali da ste poslanik kao ja i onda gledate Đorđa Vukadinovića koji je ušao kao Vlah u Skupštinu. Ni jednom nije pomenuo tu nacionalnu zajednicu, ni jednom.

Pa ta prava postoje da bi se afirmisala u političkom smislu pozicija nacionalnih zajednica. Naravno da za nacionalne zajednice ne mogu važiti pravila koja važe za nas, zbog toga što smo mi stranka koja deluje na teritoriji čitave zemlje, računamo na veće biračko telo. Oni su pre svega fokusirani na te svoje lokalne sredine. Ne bih njima uskraćivao ta prava, iako postoje i drugi modeli po kojima se oni mogu naći u parlamentu. To su ona zagarantovana mesta za nacionalne zajednice kao što recimo imate slučaj u Hrvatskoj. Ranije nismo imali to i negde kada govorimo o građanskoj državi onda bih vam rekao da nije važno kakav vam je nacionalan identitet – vi ste građanin ove zemlje – od vas tražim podršku i vaš glas na izborima. Međutim, postoje neka politička pitanja koja imaju svoj senzibilitet i zašto onda uksraćivati prava koja već postoje. Nisam za to da se uskrate ali jesam za to da se Zakon izmeni i da se spreče te vrste zloupotrebe, jer je to zaista skandal i tu je problem bio što je RIK tako nešto tolerisao, pa oni ne zaslužuju da im se prihvati lista.

Što se toga tiče, želimo te razgovore, trebalo je do njih da dođe mnogo ranije. Tako nešto smo više puta inicirali. Skupština je puna predloga naših rezolucija, deklaracija, inicijativa koje su bile usvajane ka rešavanju kosovskog problema. I isto to želim da vam kažem, nema ništa od demokratske Srbije. Nema ništa od demokratske Srbije dok se ne reši pitanje Kosova i Bosne i Hercegovine. I zbog toga je uskraćivanje našeg prava da razgovaramo jedni sa drugima u ime navodne borbe za demokratsku Srbiju glupost. Dok se motori nacionalizma u Srbiji ne zaustave, a to su Kosovo i Bosna i Hercegovina, neće biti prostora za demokratsku Srbiju. I to ste mogli da vidite juče u reakcijama Ružića i Antića. Zbog toga što se ne slažem sa Dačićem, a ne slažem se zato što nisam zaboravio cenu takve politike koju smo platili devedesetih – ja sam izdajnik. Dakle, kada Janković kaže da je razgovor sa Vučićem o Kosovu izdaja demokratske Srbije – to nije tačno, nego je to put do demokratske Srbije, jer se kroz razgovor mora doći do dogovora o kosovskom pitanju.

A drugi neće čekati na nas, oni će staviti tačku na to na svoj način. Kao što je to bio slučaj i u svim drugim prethodnim situacijama, a iza Kosova će ostati kosovizovana Srbija. Zbog toga ni Vučiću nisam ja zaboravio šta je on uradio, ali ću sa njim da razgovaram kao što sam uvek razgovarao i sa njim i sa svima drugim. Nisam za njega glasao na izborima ali sam bio prisutan kad je položio zakletvu jer sam to radio i kad je bio Koštunica, to sam radio kad je bio Tadić, to sam radio i kad je bio Nikolić. On je predsednik ove zemlje i tako su odlučili građani. A infantilne birokrate koje su iz 25 godina vištestranačkog života u Srbiji izvukli esenciju podmuklosti, oni meni ne mogu ništa a Demokratska stranka neka razmišlja o ceni koju će platiti zbog toga što je odgovorna za novog Koštunicu u okolnostima koje su potpuno drugačije od onih u kojima smo mi pružili podršku onom autentičnom. Pa nam je on posle petog oktobra uradio ono što je uradio Janković Šutanovcu, pri čemu u onom što je uradio Janković Šutanovcu nema nikakve politike a u onome što je Koštunica uradio Zoranu i svima nama je bila samo politika.

Ostavite odgovor